Ово је прича о безименом дјечаку, који има 15 година,те који је тек уписао средњу школу.Уписавши средњу школу, све му се промијенило у животу, начини размишљања, интереси, хобији итд. У школи је почео више учити о свјетским проблемима, о глобализацији, о ратовима, шта њега заиста није занимало, те је те часове практички преспавао. Вративши се из школе, као и сваког дана, дописивао се с колегама из разреда. Разговор је текао о утисцима у новој школи, те о упознавању које је још увек трајало.Колега с којим се дописивао му је послао линк. Из чисте знатижеље, дечак је кликнуо на линк. Био је то линк песме немачког репера СИДЕ. У споту песме су биле приказане управо сцене онога шта је учио у школи, али његово скромно познавање немачког језика није му омогућило потпуно разумевање те песме. Међутим, брзо је заборавио на песму, јер је кренуо у посету мајчиним родитељима. Дошавши на село, није затекао свог рођака вршњака којем се увек радовао приликом одласка на село, те је одлучио једноставно сам проходати до оближње шуме. Пре него што је напустио кућу, добио је поруку од свог колеге који му је тог дана послао линк песме. У поруци је био превод са молбом пријатеља да је заправе послуша. Тада је почело његово право путовање, путовање мисли. ,,Одлазим, ништа ме не држи на тлу. Нисам дуго летио, као један астронаут. "Ходајући према шуми, потпуно сам, опијен шумским свежим зраком, са сликама спота у мислима, те са речима песме, отиснуо се у право путовање. Пјесма га је очарала. Почеле су навирати слике невиних обесправљених људи, почеле су навирати слике човековог уништавања свега, природе, људи и туђих живота. Видио је слике очајних озбеглица, слике људи који голим рукама избацивају блато из својих кућа, слике река натрпаних смећем, те ко зна још какве. Од тада је порастао његов интерес за изучавање светских проблема, те је и сам одлучио бити један од 100 људи који ће покушати променити нешто.
top of page
bottom of page