Ретко причам о стварима које не разумем, али морам причати о стварима које директно утећу на мене, моју будућност, мој живот и мој начин живота. Велика је конфронтација, те самим тиме постоји потреба да се овако њоме суочавамо, но морам речи да ово радим само за себе и од себе, али и у име ЛГБТQ+ омладине који живи у бившој Југославији. Можда се питате постоји ли потреба да се поновно спомињу хомосексуалци без икаквог разлога. Па, морам вам речи да постоји. Можда сте хетеросексуална особа која сматра ову државу слободном, али ја ту слободу не осећам. Дакле, да проширим дио свега тога што не разумем. Не разумем зашто не могу ићи улицом без страха да ће ме истући неки хомофоб. Не разумем зашто не могу ићи улицом држећи се за руке са момком. Не разумем зашто не могу пољубити мушкарца у јавности. Не разумем зашто је моја професорица биологије упорно говорила да је хомосексуалност болест иако је знанствено доказано да није тако. Не разумем зашто је реч „геј“ профана и зашто вичете ПЕДЕР док шетам улицом, не сметајући вам. Јер сте лоша особа? Да, јесте. И да, управо сам вас назвао лошом особом. Зашто имамо толику потребу знати што се дешава у нашем суседству? Није ваше ј***** двориште. Давно сам престао марити за свој живот – зашто бих марио о вашем мишљењу? Сада ме је жао све те нерођене деце која се морају суочити са својом сексуалношћу, која ће се морати играти са женским или мушким играчкама, која ће бити изазивана и малтретирана, мислећи да за њих не постоји сретан живот – за све оне који ће на Балкану одрастати као хомосексуална или транс особа. Допустите ми онда да причам о томе и да вам ставим то срање пред очи, не због мене, него због оних који ће се тек родити у држави која се назива слободном.
НАПОМЕНА: реч ви односи се на особе описане у чланку. Надам се да ваш дан није уништен непотребним хомосексуалним темама (сарказам је требао доћи до изражаја).
(Оригинал на енглеском језику)