Kao i svi mi, čuo sam priče o tome kako je bilo kada su naši roditelji bili mladi. Čuo sam o savršenom društvu u kojem su živeli, o tome kako nije bilo nacionalizma i mržnje, koja je sada nažalost dio naše svakidašnjice. Učeni smo razdvajati. Svi to radimo. Kada prvi put čujemo nečije ime automatski, poput robota, ustanovimo jesu li Srbi, Hrvati ili Bošnjaci. Ustanovimo jesu li pravoslavci, katolici ili muslimani. Neki od nas ih osuđuje i mrzi zbog njihove nacionalnosti. Stoga, pitam te osobe: „Tko si ti da im sudiš? Šta ti je taj čovek skrivio?“
Odgovor je najverovatnije ništa. Trebali bismo gledati na naše međusobne razlike na pozitivan način i negovati ih. No, važnije je da ljude ne osuđujemo na osnovi nacionalnosti i religije, već da uvažavamo njihove vrline i sposobnosti. Ne bismo se trebali pitati koje je netko nacionalnosti, već koji su im interesi i mišljenja, ambicije i snovi.
Da mogu promeniti jednu stvar u svom društvu, to bi bio posleratni mentalitet i podele koje su njime asocirane. Moje je mišljenje da je to jedina stvar koja koči čitavu zemlju. Problem je da večina ljudi ne shvaća da ova zemlja ne može opstati ako se ne ujedinimo.
Moje je mišljenje da postoji samo jedna stvar koju omladina bivše Jugoslavije može, i mora učiniti. Bar 90% nas je čulo nacionalistička mišljenja i komentare od strane naših obitelji, a neki od nas su se čak počeli adaptirati njohovim mišljenjima. Ne smemo napraviti iste greške s našom decom, koja bi trebala biti učena o miru, toleranciji i razumevanju, a ne o nacionalizmu i mržnji. No ipak roditeljevo usmeravanje nije uvek dovoljno jer deca sama oblikuju svoja mišljenja i mentalitet, večinom pod utecajem svoje okoline.
Stvar je u tome što su obrazovani u etnički podelenim školama. Zbog toga nemaju priliku upoznati osobu druge religije ili nacionalnosti te se postepeno izoliraju od svih koji su „različiti.“
Naravno, ovo je veoma komplicirana tema zbog mnogih razloga, ali po mom mišljenju nastavni planovi bi trebali biti ujedinjeni što je pre moguće jer će današnja omladina nekad voditi ovu državu i, ako se mrze, Bosna i Hercegovina će pasti još dublje u golemu rupu svojih problema u kojoj se utapa već poslednih 20 godina.
(izvorno na engleskom)