Као и сви ми, чуо сам приче о томе како је било када су наши родитељи били млади. Чуо сам о савршеном друштву у којем су живели, о томе како није било национализма и мржње, која је сада нажалост дио наше свакидашњице. Учени смо раздвајати. Сви то радимо. Када први пут чујемо нечије име аутоматски, попут робота, установимо јесу ли Срби, Хрвати или Бошњаци. Установимо јесу ли православци, католици или муслимани. Неки од нас их осуђује и мрзи због њихове националности. Стога, питам те особе: „Тко си ти да им судиш? Шта ти је тај човек скривио?“ Одговор је највероватније ништа. Требали бисмо гледати на наше међусобне разлике на позитиван начин и неговати их. Но, важније је да људе не осуђујемо на основи националности и религије, већ да уважавамо њихове врлине и способности. Не бисмо се требали питати које је нетко националности, већ који су им интереси и мишљења, амбиције и снови. Да могу променити једну ствар у свом друштву, то би био послератни менталитет и поделе које су њиме асоциране. Моје је мишљење да је то једина ствар која кочи читаву земљу. Проблем је да вечина људи не схваћа да ова земља не може опстати ако се не ујединимо. Моје је мишљење да постоји само једна ствар коју омладина бивше Југославије може, и мора учинити. Бар 90% нас је чуло националистичка мишљења и коментаре од стране наших обитељи, а неки од нас су се чак почели адаптирати њоховим мишљењима. Не смемо направити исте грешке с нашом децом, која би требала бити учена о миру, толеранцији и разумевању, а не о национализму и мржњи. Но ипак родитељево усмеравање није увек довољно јер деца сама обликују своја мишљења и менталитет, вечином под утецајем своје околине. Ствар је у томе што су образовани у етнички поделеним школама. Због тога немају прилику упознати особу друге религије или националности те се постепено изолирају од свих који су „различити.“ Наравно, ово је веома комплицирана тема због многих разлога, али по мом мишљењу наставни планови би требали бити уједињени што је пре могуће јер ће данашња омладина некад водити ову државу и, ако се мрзе, Босна и Херцеговина ће пасти још дубље у голему рупу својих проблема у којој се утапа већ последних 20 година.
(изворно на енглеском)