Сви смо људи. Сви живимо у некој држави која нам даје глас када је у питању донешење неке одлуке. Ипак, толико је у последње време било протеста које су организирали људи незадовољни одабиром новог председника Републике Србије. Зашто? Зашто се то сада дешава, када сваком од нас (бар сваком законски квалификованом) дано бирачко право, право гласа и право да помогнемо при одабиру председника? Од свих тих људи само је 50% гласало. Само 50%. Шта је са остатком? Па, чини се да су одлучили остати кући јер „њихов глас ништа не значи,“ јер „им се није дало,“ јер „већ знамо тко ће бити изабран,“ итд. Зашто себи придајемо тако мало важности? Јер се бојимо добро испланиране кампање? А након тога долази незадовољство и бројни протести. А шта је са Србима у иностранству? Особно сматрам да њихов глас није важан. Без увреде, али ви гласате за особу која не би имала никакву јурисдикцију. Придајемо више пажње људима који никада неће доживети последице одлуке коју су донели. Не би организирали протест на улицама, нити би били знатно незадовољни. Но, вратимо се на тему: Твоје бирачко право је твој глас. Ако не гласаш, допушташ другоме да одлучи уместо тебе. Подстичем вас да гласате, иако вам исход не буде по вољи, знат ћете да сте урадили све што сте могли. Нећете ноћу мислити: „да сам гласао можда не би овако завршило.“ Верујем да би се требао оставити неки новац са стране који је намењен едукацији омладине о политици, изборима и важности гласања. Да држава фундира такву едукацију, био би сваке године виши проценат гласова и мање бесмислених протеста.
top of page
bottom of page