Svi smo ljudi. Svi živimo u nekoj državi koja nam daje glas kada je u pitanju donešenje neke odluke. Ipak, toliko je u poslednje vreme bilo protesta koje su organizirali ljudi nezadovoljni odabirom novog predsednika Republike Srbije.
Zašto? Zašto se to sada dešava, kada svakom od nas (bar svakom zakonski kvalifikovanom) dano biračko pravo, pravo glasa i pravo da pomognemo pri odabiru predsednika? Od svih tih ljudi samo je 50% glasalo. Samo 50%. Šta je sa ostatkom? Pa, čini se da su odlučili ostati kući jer „njihov glas ništa ne znači,“ jer „im se nije dalo,“ jer „već znamo tko će biti izabran,“ itd.
Zašto sebi pridajemo tako malo važnosti? Jer se bojimo dobro isplanirane kampanje? A nakon toga dolazi nezadovoljstvo i brojni protesti.
A šta je sa Srbima u inostranstvu? Osobno smatram da njihov glas nije važan. Bez uvrede, ali vi glasate za osobu koja ne bi imala nikakvu jurisdikciju. Pridajemo više pažnje ljudima koji nikada neće doživeti posledice odluke koju su doneli. Ne bi organizirali protest na ulicama, niti bi bili znatno nezadovoljni.
No, vratimo se na temu:
Tvoje biračko pravo je tvoj glas.
Ako ne glasaš, dopuštaš drugome da odluči umesto tebe. Podstičem vas da glasate, iako vam ishod ne bude po volji, znat ćete da ste uradili sve što ste mogli. Nećete noću misliti: „da sam glasao možda ne bi ovako završilo.“
Verujem da bi se trebao ostaviti neki novac sa strane koji je namenjen edukaciji omladine o politici, izborima i važnosti glasanja.
Da država fundira takvu edukaciju, bio bi svake godine viši procenat glasova i manje besmislenih protesta.