,,Који *** то радиш? Трачиш само време с тим! Нећеш ништа променити у овој држави - ово овде је без наде!“ Ово је, нажалост, јако честа реченица упућена волонтерима и активистима који се труде да раде нешто корисно. Тачније, приликом покушаја било које промене или било чега што је другачије. Фасцинанто је колико друштво пати у оваквом стању, а не показује никакве жеље или никаквог ентузијазма за промену, већ је лакше да шути и трпи. Иако сам у више наврата остао исфрустриран оваквим изјавама, рекао сам себи да не смемо дозволити то да нас обесхрабре оваквим изјавама. Застрашујућа је чињеница колико многа друштва воле говорити о нечему о чему опће немају никаквих знања. Ужасавајућа чињеница је да су ово речи једног дела младих људи који су већ разочарани стањем у овој држави у својим годинама. Нажалост, постоје многи разлози за то. Доказ тому је да је 80 000 људи, већином младих, напустило нашу земљу. Уз то иде и висок степен корупције и непотизма, гдје се БиХ налази у врху у Европи, те незапосленост која је досегла високих 40 посто. Али, овим подацима аутори, волонтери, активисти не желе потицати одлазак младих људи, већ то навести као изазов који се може савладати у надолазећим деценијама иако се то често чини као немогуће. У овом чланку ћу изнети разумне чињенице и аргументе, зашто наш рад није ,,шупља прича'' или ,,млаћење сламе''. Прликом путовања на семинаре, састанке, конгресе, које организују многе фондације и НВО, долази до сусрета младих људи из свих дијелова наше државе. Фраза „из свих дијелова“, обухвата све могуће административне јединице наше компликоване структуре државе. Током заједничког рада и учења, као што су психолошка истраживања показала, предрасуде у психи младих људи полако нестају јер се вежу за један заједнички циљ. Стога, што се више младих људи буде укључивало, могућност за државу без предрасуда и националистичких тензија ће бити већа, што би навело друштво да се окрену економији и политичком напретку. Стварамо бољу околину организујући догађаје попут рушења зида дискриминације 17.3.2016. Истина је, да са рушењем, једног обичног зида од картона, није нешто много постигнуто, али су зато окупљени млади Мостара на једно мјесто и показало се истинско лице Мостара и БиХ. Уз нас су били још и људи из 4 града, који су у исто време у 13:30, поставили картонски зид те га заједно симболично срушили. У свом чланку не бих писао о својим осећајима, већ о ономе шта сам видио на лицима мојих колега. Видио сам да су сви истински насрнули на тај симболично постављени зид те је заједнички врисак током пада зида био импресиван. Кад урадиш нешто корисно, нема речи да се опише тај осећај. У склопу нашег пројекта урадили смо графит у једној основној школи у Мостару, чија је порука против дискриминације јасна за све узрасте. Сада знам, да деца свих узраста туда пролазе и наилазе на дело наших активиста. Графити се састоји од троје насликане дјеце, различите боје коже, различитог узраста и годишта, са великим словима написано: РЕЦИ НЕ ДИСКРИМИНАЦИЈИ! Најбољи резултат за све нас је био, када је један дјечак, који се тек уписао у ту школу, упитао своју мајку шта ово све значи, те је показао велику знатижељу за овај графит. Тај дечак је, као хиљаде друге дјеце, будућност нашег образовног система, нашег града и наше држава. Образовањем њих, веће су шансе за постизање нашег циља, а циљ свих нас је бољи образовни систем, који неће вршити сегрегацију на свим основама; сигурност у сваком делу наше земље; шанса за посао и економску сигурност у будућности. Нелсон Мандела је рекао: ,,Победник је онај, који не одустаје од својих снова!'' Сви људи, волонтери и активисти- хајмо радити још!
top of page
bottom of page