Образовање је међу најважнијим аспектима модерног друштва, као и наше будућности. Многе су земље препознале ту важност, инвестирајући чак 20% свога БДП у едукацију. Босна и Херцеговина је земља која броји 3.7 милијуна становника; има три службена језика и три наставна плана који су базирани на тим трима језицима. Када погледамо популацију БиХ и велике разлике међу овим наставним плановима, схватимо нелогичност овог раздвајања. Школство не схваћа важност седињавања ученика различитих националности и вероисповести. Због тога видимо пораст у предрасудама и стереотипима што доводи до вербалних конфликата, мржње, па чак и уличних битки. Проблем не би био толико велик да постоје разлике само у језичној настави. Омладина БиХ учи три верзије повест, три верзије географије, три верзије свих предмета. Није могуће да постоје три повести, три кемије или три физике. Чињеница да БиХ улаже само 7% свог БДП-а у едукацију довољно нам говори. Истовремено имамо позитивне примере седињења; ученици из Јајца који су одбили поделити наставне планове, школа у Мостару с оба наставна плана, нови језични програм у Сарајеву, Б/Х/С-Босански/Хрватски/Српски. Међутим, видимо мањак овога широм БиХ, где средњошколци немају довољно опреме и учионица за овакве програме. Велика препрека у развијању способности ученика је то што важност активизма и волонтеризма није препозната при примјени неформалне едукације. Последица тога је пасивност омладине. Према истрази интернетске платформе у БиХ, више оф 60% средњошколаца није укључено у неки облик неформалне едукације. Можемо закључити да је стање образовног сустава БиХ узроковала политичка подељеност те да је присутан утецај политике на едукацију и наставни план, али истовремено можемо приметити потенцијал промене тога, што је тренутачно пресудно за нашу државу. (изворно на Енглеском)
top of page
bottom of page